Igor Vasiljev

Delo: Autoportret
Autor. Igor Vasiljev (1928 - 1954)
Dimenzije: 34,5 x 27 cm
Tehnika: ulje na platnu
Godina: 1947 - 1948
 
   Neobični lik, delo i sudbina Igora Vasiljeva uglavnom su poznati. On je živeo i stvarao kratko i brzo. Tokom gimnazijskih dana pisac Borislav Mihajlović Mihiz mu je pomagao da savlada gimnazijsko gradivo i već tada je uočio njegov talenat, što ga je navelo da izjavi: "goli zidove crkve Svetog Marka u Beogradu čekaju da ih svojim rukama oslika Igor Vasiljev". Međutim umetnikova sudbina bila je drugačija. Nešto kasnije Vinaver kaže: "u njemu se roje duhovi Goje". I pisac Borislav Pekić pisao je o Igoru Vasiljevu u svom neobjavljenom dnevniku, nastojeći da razjasni umetnikovu misterioznu smrt, navodno nesrećnim slučajem. I Pekić i Vasiljev su pripadali ilegalnoj Demokratskoj omladini Jugoslavije. Pekić beleži da je Vasiljev voleo Jesenjina i Tolstoja, a od slikara Van Goga, Difija, Rusoa, Boša i Brojgela. Poznato je da je Vasiljev na svojim slikama tretirao teme kao što su smrt i stradanje, kao i da je često bio ironičan i kritičan prema malograđanštini, ali u njegovom opusu postoje i radovi koji zrače mladalačkim optimizmom i poletom.  Upravo takav je i ovaj  "Autoportert"  naslikan svetlim i vibratnim koloritom. Lik umetnika nas posmatra širom otvorenih zelenih očiju pronicljivog pogleda, koji kritički i prkosno izaziva svet oko sebe - svet koji će umetnik bespoštedno prikazivati na svojim kasnijim crtežima i slikama.